Instrumentalizacija solidarnosti

PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA

13. KRIZNE MANIPULACIJE

U kriznim situacijama, solidarnost predstavlja jedan od ključnih društvenih resursa. Ona se javlja kao spontan odgovor na zajedničku pretnju: potreba da se pomogne drugima, da se rizik podeli i da se deluje kolektivno. Bez ovog impulsa, mnogi oblici društvene otpornosti ne bi bili mogući.

U digitalnom okruženju, međutim, solidarnost ne mora biti osporena da bi bila zloupotrebljena. Naprotiv, ona često postaje sredstvo manipulacije upravo zato što je društveno vrednovana.

Instrumentalizacija solidarnosti označava proces u kojem se jezik zajedništva, brige i kolektivne odgovornosti koristi za usmeravanje ponašanja i stavova u pravcu koji ne mora biti u skladu sa interesima onih kojima se, nominalno, pomaže ili za legitimisanje isključivih i diskriminatornih praksi.

Za razliku od otvorenih poruka mržnje ili sebičnosti, ova taktika je psihološki suptilnija i samim tim efikasnija. Ona ne zahteva od pojedinca da suspenduje empatiju, već da je usmeri selektivno. Istraživanja iz oblasti socijalne psihologije pokazuju da se moralne emocije, uključujući saosećanje, lako vezuju za grupne identitete, pri čemu briga za „naše“ može postepeno prerasti u distancu ili neprijateljstvo prema „drugima“.

Od solidarnosti do grupne pripadnosti

Psihološki mehanizam

Instrumentalizacija solidarnosti oslanja se na nekoliko dobro dokumentovanih karakteristika ljudske empatije i grupnog ponašanja, koje u krizama postaju izraženije.

Parcijalnost empatije

Empatija nije ravnomerno raspoređena. Ona je obično snažnija prema onima koje doživljavamo kao slične sebi ili kao deo sopstvene grupe. U uslovima stresa i neizvesnosti, ova sklonost se pojačava. Krizni narativi na društvenim mrežama često jasno definišu ko su „naši“, oni čija patnja je vidljiva, personalizovana i vredna pomoći  i ko su „drugi“, koji se prikazuju kao apstraktni, sumnjivi ili odgovorni za problem.

Transformacija solidarnosti u identitet

Kratkotrajni osećaj zajedničke brige brzo se stabilizuje kroz simbole pripadnosti: heštagove, vizuelne oznake, rituale deljenja sadržaja. U tom trenutku, solidarnost prestaje da bude isključivo odnos prema ugroženima i postaje marker socijalnog identiteta. Pripadnost se ne potvrđuje samo time šta podržavamo, već i time protiv koga se pozicioniramo.

Moralna licenca za isključivanje

Kada se solidarnost veže za grupni identitet, ona može poslužiti kao opravdanje za postupke koji bi inače bili problematični. Isključivanje pojedinaca ili čitavih grupa iz pomoći, širenje sumnji ili restriktivne mere mogu se predstaviti kao nužne „radi zaštite zajednice“. Solidarnost tada funkcioniše kao moralni okvir koji legitimiše diskriminaciju.

Taktike instrumentalizacije u digitalnom prostoru

Na društvenim mrežama, ovi psihološki procesi dobijaju konkretan operativni oblik kroz ponavljajuće obrasce komunikacije.

Selektivna humanizacija.
Patnja određenih grupa prikazuje se kroz lične priče, fotografije i imena, dok se patnja drugih svodi na statistiku ili ostaje nevidljiva. Time se ne poriče postojanje problema, već se pažnja i empatija hijerarhijski raspoređuju.

Solidarnost kao test moralne ispravnosti.
Učešće u određenim gestovima: donacijama, javnim izjavama podrške, simboličnim promenama profila; postaje implicitni kriterijum moralne prihvatljivosti. Oni koji postavljaju pitanja o efikasnosti ili pravednosti akcije mogu biti označeni kao bezosećajni ili neprijateljski nastrojeni. Kritika se ne osporava argumentima, već moralnim etiketiranjem.

Konstrukcija zajedničkog neprijatelja.
Grupna kohezija se često učvršćuje identifikovanjem spoljne pretnje. Solidarnost se tada premešta iz sfere brige u sferu odbrane. Takvi narativi su emocionalno snažni, ali i podložni manipulaciji, jer pojednostavljuju kompleksne uzroke krize.

Performativna solidarnost i „slacktivism“.
Digitalne platforme podstiču oblike angažmana koji zahtevaju minimalan napor, ali proizvode vidljive signale podrške. Iako ovi gestovi nisu nužno beskorisni, oni mogu stvoriti iluziju delovanja i istovremeno prevesti solidarnost u metriku angažmana ili čak komercijalnu vrednost. Osećaj da je „nešto urađeno“ može smanjiti spremnost na dugoročnije i zahtevnije oblike pomoći.

Od podeljene empatije do fragmentacije društva

Sistemske posledice

Kada se instrumentalizacija solidarnosti ponavlja, njeni efekti prevazilaze pojedinačne kampanje.

Konkurencija patnje.
Empatija postaje ograničen resurs o koji se grupe takmiče. Umesto da se solidarnost širi, patnja jednih se koristi za relativizaciju patnje drugih, što dodatno produbljuje društvene podele.

Normalizacija restriktivnih politika.
Retorika zaštite zajednice i kolektivne odgovornosti može olakšati prihvatanje mera koje dugoročno ograničavaju prava ili produbljuju nejednakosti. Digitalni narativi solidarnosti često prethode institucionalnim odlukama, pripremajući javni teren za njihovo prihvatanje.

Zamor i cinizam.
Stalna mobilizacija emocija može dovesti do iscrpljivanja empatije. Kada se svaki poziv na solidarnost doživljava kao potencijalna manipulacija, raste skepticizam prema bilo kakvoj kolektivnoj akciji, što dugoročno slabi društvenu koheziju.

Razlikovanje autentične solidarnosti od njene instrumentalizacije

Kritički odnos prema ovim procesima ne zahteva odbacivanje solidarnosti, već razumevanje njenih okvira.

Autentična solidarnost obično ima nekoliko prepoznatljivih karakteristika:

• Inkluzivnost, umesto oštrog razgraničenja između „nas“ i „njih“.
• Fokus na konkretno delovanje, a ne isključivo na simboličko iskazivanje pripadnosti.
• Transparentnost, u pogledu ciljeva, organizacije i raspodele resursa.
• Otvorenost za pitanja i korekcije, bez automatskog moralnog diskvalifikovanja sagovornika.

Zašto ne volim društvene mreže?

Pozivi na zajedništvo i pomoć mogu biti iskreni, ali i korišćeni za izgradnju reputacije ili političkog kapitala. Solidarnost tada postaje sredstvo za druge ciljeve, a ne sama po sebi vrednost. Teško je razlikovati podršku od samopromocije.

Napomena: Ovi obrasci opisuju moguće komunikacione dinamike u kriznim situacijama i ne znače da su sve poruke ili akteri vođeni manipulativnim namerama. Krize zahtevaju brzu razmenu informacija, ali svest o ovim mehanizmima može pomoći u pažljivijem tumačenju sadržaja.

Alek.B.