Instrumentalizacija nesigurnosti i neizvesnih podataka

PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA

13. KRIZNE MANIPULACIJE

U svakoj stvarnoj krizi: bilo da je reč o pandemiji, klimatskim promenama ili ekonomskim poremećajima; javno znanje nastaje u uslovima neizvesnosti.

Naučni nalazi u takvim situacijama retko imaju oblik konačnih istina. Češće su to modeli, procene rizika, projekcije sa intervalima poverenja i rezultati koji su predmet kontinuirane stručne rasprave. Ova nesigurnost nije slabost sistema. Ona je njegov sastavni deo i pokazatelj intelektualne odgovornosti.

U funkcionalnom društvenom okruženju, nesigurnost se komunicira otvoreno: jasno se razlikuje ono što se zna, ono što se pretpostavlja i ono što je još uvek nepoznato. Problem nastaje kada se ovaj neizbežni element naučnog procesa u digitalnom okruženju pretvori u sredstvo manipulacije.

Na društvenim mrežama, nesigurnost često prestaje da bude izazov za razumevanje i postaje instrument za potkopavanje poverenja. Ovde nije reč o klasičnoj dezinformaciji, u kojoj se netačni podaci predstavljaju kao tačni.

Reč je o sofisticiranijoj strategiji: instrumentalizaciji nesigurnosti. U ovom obrascu, otvorena pitanja nauke, metodološka ograničenja i legitimna stručna neslaganja ne tumače se kao normalan deo procesa saznanja, već kao dokaz da pouzdano znanje uopšte ne postoji. Cilj nije korekcija ili unapređenje razumevanja, već delegitimizacija samog koncepta ekspertize.

Kako nesigurnost narušava kognitivnu stabilnost?

Psihološka osnova

Ljudi imaju izraženu netrpeljivost prema neizvesnosti. Sa stanovišta kognitivne psihologije, nejasni i kontradiktorni signali povećavaju osećaj gubitka kontrole i pojačavaju emocionalne reakcije. U savremenom informacionom okruženju, to čini pojedince posebno ranjivim kada se suoče sa probabilističkim podacima ili sa neslaganjima među stručnjacima.

Manipulacija se ovde najčešće oslanja na dva povezana mehanizma:

Pojačavanje anksioznosti i potreba za jednostavnim odgovorima.

Kontinuirano naglašavanje poruka poput „naučnici ne znaju“, „podaci se stalno menjaju“ ili „ni stručnjaci nisu sigurni“ povećava osećaj nesigurnosti.

U takvom emocionalnom stanju, ljudi su skloniji da prihvate jasne, kategorične i često radikalne narative koji nude osećaj sigurnosti, čak i kada su empirijski slabo utemeljeni. Istraživanja iz oblasti komunikacije rizika pokazuju da snažne emocionalne reakcije smanjuju sposobnost obrade statističkih i probabilističkih informacija.

Kreiranje lažne ravnoteže.

Legitimna naučna debata, koja se inače odvija unutar okvira širokog konsenzusa, predstavlja se kao dokaz duboke i nerešive podele. Manjinska ili marginalna gledišta izoluju se iz konteksta i prikazuju kao ravnopravna dominantnim pozicijama. Time se stvara utisak da „nauka nema odgovor“, što u javnom prostoru postaje opravdanje za ignorisanje preporuka zasnovanih na najboljem dostupnom znanju.

Mehanizmi instrumentalizacije u digitalnom okruženju

Ovi psihološki obrasci na društvenim mrežama dodatno se pojačavaju specifičnim komunikacionim tehnikama:

Selektivno izvlačenje podataka iz konteksta

Pojedinačne studije sa preliminarnim rezultatima ili jasno navedenim ograničenjima predstavljaju se kao konačan dokaz protiv čitavog istraživačkog polja. Širi kontekst, meta-analize i konsenzusni izveštaji se sistematski izostavljaju.

Zloupotreba dinamičnosti naučnog procesa

Promene preporuka, koje su prirodna posledica priliva novih podataka, tumače se kao dokaz nekompetentnosti ili obmane. Umesto da se posmatraju kao primer samokorektivnosti nauke, one se predstavljaju kao znak da se „mišljenja stalno menjaju“ i da im se zato ne može verovati.

Pretvaranje verovatnoće u apsolutnu

Statistički modeli uvek rade sa opsegom mogućih ishoda. Manipulativni narativi ili predstavljaju ekstremne scenarije kao izvesne, ili naknadno proglašavaju modele „pogrešnim“ kada se stvarni ishod nađe unutar predviđenog intervala, ali ne u njegovoj najdramatičnijoj tački.

Promocija pseudo-stručnih autoriteta

Kako bi se sumnja legitimisala, često se ističu pojedinci sa akademskim titulama iz nepovezanih oblasti, čije se lično mišljenje predstavlja kao relevantna naučna kritika. Time se zamagljuje razlika između stručnosti, autoriteta i individualnog stava.

Od neizvesnosti ka epistemološkom nihilizmu

Sistemski efekti

Dugoročna posledica instrumentalizacije nesigurnosti nije samo širenje pogrešnih uverenja, već dublja promena u načinu na koji društvo razume znanje:

Erozija poverenja u institucije znanja.
Kada se nesigurnost stalno predstavlja kao skandal ili dokaz nekompetentnosti, slabi poverenje u naučne i stručne institucije uopšte. Rezultat je stav da je svako znanje politički motivisano i podjednako nepouzdano.

Paraliza odlučivanja.
Ako se svaki podatak može dovesti u pitanje, a svaka procena rizika diskreditovati, neaktivnost postaje racionalizovana strategija. Zahtev za „potpunom sigurnošću“ koristi se kao sredstvo za odlaganje odluka, iako se u realnim krizama odluke uvek donose pod neizvesnošću.

Fragmentacija javnog diskursa.
Društvene grupe se ne razdvajaju samo po stavovima, već po tome kome veruju da ima pravo da tumači nesigurnost. Bez zajedničkog kriterijuma za validnost dokaza, dijalog postaje sve teži.

Razlika između razumevanja i manipulacije

Navigacija kroz nesigurnost

Suprotstavljanje ovoj vrsti manipulacije ne zahteva eliminaciju nesigurnosti, već njeno pravilno razumevanje. Nekoliko principa je ovde ključno:

• Nesigurnost nije znak neuspeha, već intelektualne iskrenosti.
• Naučni konsenzus ne znači odsustvo rasprave, već preovlađujuću težinu dokaza iz više nezavisnih izvora.
• Relevantno pitanje nije da li postoji apsolutna sigurnost, već kakvi su rizici različitih opcija i kakve su posledice nečinjenja.

Zašto ne volim društvene mreže?

U ranim fazama kriza, podaci su često nepotpuni i promenljivi. Ta neizvesnost može da se koristi za guranje pojednostavljenih ili interesno obojenih tumačenja. Složenost situacije tada biva potisnuta u korist ubedljivih, ali ne nužno tačnih objašnjenja.

Napomena: Ovi obrasci opisuju moguće komunikacione dinamike u kriznim situacijama i ne znače da su sve poruke ili akteri vođeni manipulativnim namerama. Krize zahtevaju brzu razmenu informacija, ali svest o ovim mehanizmima može pomoći u pažljivijem tumačenju sadržaja.

Alek.B.