Predatory journals kao instrument narativa

---

PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA

5. AKADEMSKE I NAUČNE MANIPULACIJE

---

Predatorski časopisi (predatory journals) se najčešće opisuju kao etički problem ili finansijska zamka za neiskusne istraživače. Takvo razumevanje, iako tačno, ostaje nepotpuno.

U savremenom informacionom okruženju oni imaju i širu funkciju: mogu poslužiti kao alat za proizvodnju i legitimizaciju unapred oblikovanih narativa.

Reč je o publikacijama koje formalno imitiraju naučne časopise, ali u praksi odustaju od suštinske recenzije. Time postaju pogodno sredstvo za plasiranje tvrdnji koje ne bi prošle standardne naučne filtere, ali koje u javnom prostoru mogu delovati kao „naučno potvrđene“.

U tom smislu, predatory publishing nije isključivo individualna zloupotreba akademskog sistema. U određenim kontekstima, on postaje deo šire strategije uticaja, usmerene na relativizaciju naučnog konsenzusa i stvaranje konfuzije u javnom diskursu.

---

Kako se publikacija pretvara u uticaj?

Mehanizam

---

Ovaj proces se oslanja i na strukturne slabosti akademskog sistema i na način na koji javnost procenjuje autoritet.

Proizvodnja „prilagođene nauke“

Interesne grupe: političke, ideološke ili komercijalne; mogu finansirati ili podsticati izradu radova koji podržavaju unapred definisan zaključak. Takvi radovi se potom objavljuju u predatorskim časopisima, gde se formalni zahtevi ispunjavaju, ali se suštinska evaluacija izostavlja.

Stvaranje iluzije publikovanog pluralizma

Kada se veći broj sličnih radova pojavi u časopisima koji nose akademski izgled (naslov, DOI, apstrakt, reference), stvara se utisak da postoji široka naučna rasprava ili značajna podrška određenoj tezi. Kvantitet se koristi kao zamena za kvalitet.

Amplifikacija kroz medije i društvene mreže

Ove publikacije se zatim selektivno citiraju u medijima i na društvenim mrežama, često bez navođenja konteksta o prirodi časopisa. U procesu prenošenja, informacija da je izvor nepouzdan često se gubi, dok tvrdnja ostaje.

Proizvodnja veštačke kontroverze

Cilj nije ubeđivanje stručnjaka, već stvaranje percepcije da „nauka još nema odgovor“. U javnom i političkom odlučivanju, takva percepcija često vodi ka odlaganju odluka ili pasivnosti, iako relevantni konsenzus već postoji.

---

Psihološki i društveni razlozi efikasnosti

---

Efikasnost ove strategije ne leži u kvalitetu argumenata, već u načinu na koji ljudi procenjuju verodostojnost.

Oslanjanje na spoljašnje znake autoriteta
Većina ljudi nema mogućnost da proceni metodološku ispravnost naučnog rada. Umesto toga, oslanjamo se na prečice: da li tekst liči na naučni rad i da li je „objavljen u časopisu“. Predatorski časopisi su dizajnirani upravo da te znake verno reprodukuju.

Pretpostavka filtracije
U javnosti je i dalje prisutno uverenje da je sama publikacija dokaz stručne provere. Predatory publishing sistematski koristi ovu pretpostavku, dok je većina van akademske zajednice nesvesna da je mehanizam kontrole izostao.

Efekat lažne ravnoteže
Kada jedno stanovište može da se potkrepi velikim brojem „studija“, ono dobija prividnu težinu u javnoj raspravi. Mediji, u nastojanju da budu „uravnoteženi“, mogu dati jednak prostor marginalnim tvrdnjama i dobro utemeljenom konsenzusu.

Erozija zajedničkog epistemološkog okvira
Ako se za gotovo svaku poziciju može pronaći „naučni izvor“, gubi se mogućnost zajedničkog razumevanja zasnovanog na dokazima. Rezultat nije pluralizam znanja, već konfuzija i polarizacija.

---

Kako prepoznati i umanjiti ovaj uticaj?

---

Ključno je ne posmatrati samo sadržaj rada, već i njegov kontekst.

Proveravati časopis, ne samo nalaze
Indeksiranost u relevantnim bazama (npr. Web of Science, Scopus), transparentan urednički odbor i jasno opisana recenzija važniji su od same tvrdnje u radu.

Tražiti konvergenciju dokaza
Naučni konsenzus ne nastaje iz pojedinačnih publikacija, već iz ponovljivih nalaza u nezavisnim, reputabilnim izvorima.

Posmatrati način na koji se rad koristi
Ako se istraživanje prvenstveno pojavljuje u političkim debatama ili kampanjama, a ne u stručnim raspravama, to je signal za dodatni oprez.

Koristiti postojeće alate
DOAJ, Think. Check. Submit. i slične inicijative nude praktične kriterijume za procenu legitimiteta časopisa.

---

Odgovornost akademske i šire zajednice

---

Ovo nije problem koji se može rešiti individualnom pažnjom.

Promena kriterijuma vrednovanja

Institucionalni fokus na broj publikacija umesto na njihov doprinos stvara tržište za predatorske izdavače. Evaluacija zasnovana na kvalitetu sadržaja smanjuje taj pritisak.

Jasno razdvajanje otvorene nauke od predatorskih praksi

Otvoreni pristup sam po sebi nije problem. Problem nastaje kada se termin „open“ koristi kao marketinški paravan za odsustvo standarda.

Širenje znanja van akademije

Novinari, donosioci odluka i šira javnost moraju razumeti osnovne razlike između recenzirane nauke i formalno objavljene, ali neproverene literature.

Veća odgovornost platformi

Pretraživači i društvene mreže imaju ulogu u načinu na koji se naučni sadržaji rangiraju i distribuiraju. Transparentniji kriterijumi mogu smanjiti vidljivost nepouzdanih izvora.

---

Zašto ne volim društvene mreže?

---

Časopisi koji naplaćuju objavu bez stvarne recenzije narušavaju granicu između legitimne i pseudonaučne publikacije. Radovi objavljeni u takvim izdanjima mogu se kasnije pozivati kao „dokaz“, iako nisu prošli standardnu proveru kvaliteta. To otežava razdvajanje pouzdanih izvora od formalno, ali ne i suštinski naučnih tekstova.

---

Napomena: Ovi obrasci ukazuju na poznate strukturne probleme u savremenom naučnom i akademskom okruženju, ali ne znače da su istraživači, časopisi ili platforme po pravilu neetični. Većina naučnog rada zasniva se na odgovornim praksama; cilj ovog pregleda je da pomogne u razumevanju rizika i ograničenja sistema, kako bi se rezultati tumačili pažljivije i u širem kontekstu.

Alek.B.