Kako se digitalne valute koriste kao alat geopolitičkog uticaja?

PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA

7. GEO-POLITIČKE MANIPULACIJE

Kripto-utilitarne kampanje

Kripto-utilitarne kampanje predstavljaju strateško korišćenje kriptovaluta i srodnih tehnologija ne primarno radi finansijskog profita ili tehnološke inovacije, već kao sredstvo za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva.

Za razliku od otvorenog vojnog, diplomatskog ili ekonomskog pritiska, ovaj pristup koristi privid tehnološke neutralnosti i decentralizacije kako bi zaobišao tradicionalne finansijske i političke kanale. Ciljevi se kreću od zaobilaženja međunarodnih sankcija i destabilizacije protivničkih valuta, do stvaranja novih sfera ekonomskog uticaja i finansiranja proxy-aktivnosti. Fenomen je spoj digitalne finansije, informacionih operacija i subverzivnog geopolitičkog delovanja.

Definicija i ključne karakteristike

Kripto-utilitaran označava instrumentalni, a ne ideološki ili čisto profitni odnos prema tehnologiji. Kampanja je utilitarna ako je kriptovaluta sredstvo za postizanje drugog, većeg cilja.

Glavne karakteristike uključuju:

1. Državno ili paravladino vođenje: Iako privatni akteri mogu učestvovati, strateški pravac i resursi često potiču od državnih tela ili entiteta blisko povezanih sa vladom.
2. Geostrateški, a ne tržišni cilj: Primarni pokretač nije volatilnost cene, već uticaj na međunarodnu ravnotežu moći, stabilnost drugih država ili integritet globalnog finansijskog sistema.
3. Maskiranje stvarnih namera: Kampanje se često predstavljaju kroz narative finansijske inkluzije, tehnološke slobode ili oslobađanja od tradicionalnih banaka, dok skrivaju prave geopolitičke ciljeve.

Psihološki i društveni mehanizmi

Za uspeh, kripto-utilitarne kampanje oslanjaju se na postojeće psihološke obrasce i društvene trendove.

• Eksploatacija kognitivnih kratkih spojeva: Kompleksnost kripto-sveta pojednostavljuje se u binarnu priču: „stari, korumpirani sistem“ vs „novi, oslobodilački sistem“. Ovo privlači korisnike koji su već nezadovoljni postojećim finansijskim ili političkim strukturama.
• Iskorišćavanje nade za finansijskim oslobođenjem: U zemljama sa hiperinflacijom ili strogom kontrolom kapitala, kriptovalute nude prividnu finansijsku sigurnost. Kampanje kanališu ovu legitimnu nadu ka podršci projektima koji zapravo služe interesima druge države.
• Kultura „apolitične“ tehnologije i društveni dokaz: Kripto-zajednice često promovišu ideju tehnološke neutralnosti, što omogućava da geopolitički ciljevi ostanu prikriveni. Vidljivo usvajanje od strane pojedinaca ili malih biznisa dodatno prikriva stvarnu nameru.

Glavni mehanizmi u praksi

Zaobilaženje sankcija i paralelni finansijski sistemi:

Države pod sankcijama mogu razvijati vlastite digitalne valute (CBDC) ili masovno koristiti postojeće kriptovalute, stvarajući alternativne kanale trgovine i plaćanja. Cilj je zaobići kontrolu tradicionalnih bankarskih sistema. Primena može uticati direktno na dolar, sankcionisani režim i globalnu ekonomsku ravnotežu.

Zaobilaženje sankcija i paralelni finansijski sistemi:

Države pod sankcijama mogu razvijati vlastite digitalne valute (CBDC) ili masovno koristiti postojeće kriptovalute, stvarajući alternativne kanale trgovine i plaćanja. Cilj je zaobići kontrolu tradicionalnih bankarskih sistema. Primena može uticati direktno na dolar, sankcionisani režim i globalnu ekonomsku ravnotežu.

Destabilizacija protivnika:

Podsticanje upotrebe visoko volatilnih kriptovaluta u zemlji protivnika može:

• Destabilizovati lokalnu valutu,
• Poremetiti monetarnu politiku,
• Izazvati gubitak štednje i socijalne nemire.

Finansiranje savezničkih ili proxy grupa:

„Pranje“ reputacije i strateškog uticaja

Aktivnosti u globalnoj kripto-sferi mogu služiti za pozicioniranje države kao tehnološki napredne, skrećući pažnju sa kontroverzi poput kršenja ljudskih prava ili agresivne spoljne politike.

Primer: Dvostruka strategija u autoritarnim režimima

• Interno zabrana kriptovaluta za građane radi kontrole kapitala.
• Aktivna promocija sopstvenog CBDC-a za međunarodnu trgovinu i zaobilaženje sankcija.
• Tajno korišćenje postojećih kriptovaluta za finansiranje operacija u inostranstvu.

Kako da prepoznamo kripto-utilitarnu kampanju?

• Analiza pokretača i finansijera: Ko stoji iza projekta? Postoje li veze sa državnim telima ili entitetima bliskim vladi?
• Ekonomska logika: Da li rešenje ima smisla za korisnike ili su prednosti prenaglašene, a rizici zanemareni?
• Geografski fokus: Da li je kampanja ciljana na određene zemlje ili geopolitičke blokove?
• Dekonstrukcija narativa: Da li se koristi binarna opozicija („sloboda vs tiranija“) ili obećava političko i ekonomsko oslobođenje preko noći?

Zašto ne volim društvene mreže?

Tehnologije poput kriptovaluta i decentralizovanih mreža mogu se predstaviti kao neutralni alati slobode, dok istovremeno služe specifičnim interesima ili zaobilaženju regulativa. Narativ o tehnološkoj emancipaciji ponekad prikriva geopolitičke i finansijske motive. Složenost sistema otežava javnu proveru takvih tvrdnji.

Napomena: Ovi obrasci opisuju moguće načine na koje se digitalne platforme i narativi mogu koristiti u međunarodnim odnosima, ali ne znače da su sve prekogranične inicijative ili tehnološke inovacije nužno manipulativne. Cilj je da se istakne širi kontekst u kome informacije cirkulišu, kako bi se globalne teme posmatrale pažljivije i sa više slojeva razumevanja.

Alek.B.