Infrastruktura, podaci i kontrola pažnje kao novi kolonijalni front

---

PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA

6. IDEOLOŠKE I KULTURNE MANIPULACIJE

Digitalni neokolonijalizam

---

Digitalni neokolonijalizam označava savremeni oblik geopolitičkog i ekonomskog uticaja u kojem tehnološki razvijene države i transnacionalne korporacije ostvaruju disproporcionalnu moć nad drugim društvima putem kontrole digitalne infrastrukture, podataka i tokova pažnje.

Za razliku od klasičnih kolonijalnih modela, koji su se oslanjali na teritorijalnu okupaciju i direktnu eksploataciju resursa, ovaj oblik dominacije funkcioniše posredno: kroz zavisnost od platformi, standarda i informacionih sistema.

U ovom okviru, pažnja korisnika, njihovi podaci i obrasci ponašanja postaju ključni resursi. Njihova ekstrakcija i obrada odvijaju se unutar globalnih tehnoloških ekosistema čiji su centri odlučivanja često fizički i politički udaljeni od zajednica koje te resurse generišu. Rezultat nisu formalni kolonijalni odnosi, već strukturalne zavisnosti koje dugoročno oblikuju razvojne putanje čitavih regiona.

---

Kako se neokolonijalni odnosi reprodukuju u digitalnoj sferi?

Ključni mehanizmi

---

Digitalni neokolonijalizam ne deluje kroz jedan instrument, već kroz skup međusobno povezanih mehanizama. Oni se mogu analitički razložiti na tri dominantne dimenzije: infrastrukturalnu, ekonomiju pažnje i kulturno-narativnu.

1. Infrastrukturalna i tehnička zavisnost

Kontrola nad osnovnim slojevima digitalnog okruženja predstavlja temelj savremene moći.

Platformski ekosistemi
Dominacija operativnih sistema, društvenih mreža, pretraživača i cloud servisa stvara situaciju u kojoj mnoge države i zajednice koriste digitalne alate nad kojima nemaju suštinsku kontrolu. Ovi sistemi nisu neutralni: oni inkorporiraju poslovne modele, regulatorne pretpostavke i kulturne norme zemalja u kojima su razvijeni.

Ekstrakcija i obrada podataka
Podaci korisnika izvan sedišta tehnoloških kompanija postaju sirovina koja se prikuplja, centralizuje i monetizuje. Često se obrađuju i skladište van zemlje porekla, čime se ograničava lokalna sposobnost razvoja sopstvenih data-ekosistema i smanjuje prostor za demokratski nadzor nad digitalnim resursima.

Standardizacija znanja i alata
Programi digitalne edukacije i sertifikacije, iako korisni, često su vezani za konkretne platforme. Time se stvara radna snaga osposobljena za održavanje postojećih sistema, ali ne i za razvoj alternativnih, lokalno prilagođenih rešenja.

2. Monetizacija pažnje i društvenog kapitala

Ekonomija pažnje predstavlja centralni mehanizam savremenih platformi.

Ekstrakcioni model pažnje
Korisnici generišu sadržaj, interakcije i društvenu dinamiku, dok se ekonomska vrednost tog angažmana pretežno akumulira u centralama platformi. Lokalna kreativnost i društveni odnosi time postaju deo globalnih tokova profita.

Zavisnost kreatora od algoritama
Iako pojedinci mogu ostvariti ekonomsku korist, njihov rad je uslovljen algoritamskim pravilima koja se menjaju bez transparentnosti i lokalne odgovornosti. Održivost prihoda zavisi od prilagođavanja sistemima nad kojima nemaju uticaj.

3. Kulturna i narativna dominacija

Algoritmi ne samo da distribuiraju sadržaj, već utiču na to šta postaje vidljivo, relevantno i vrednovano.

Algoritamsko filtriranje kulture
Sadržaji koji su jezički, estetski ili tematski prilagođeni dominantnim tržištima imaju veće šanse za vidljivost. Lokalni jezici i kulturne forme mogu biti potisnuti ili prilagođeni globalnim formatima kako bi opstali u algoritamskoj selekciji.

Transplantacija konflikata i podela
Platforme mogu preneti političke i kulturne sukobe iz jednog konteksta u drugi. Algoritamsko favorizovanje polarizujućeg sadržaja, radi povećanja angažmana, može destabilizovati lokalne javne sfere koje nemaju iste istorijske ili institucionalne amortizere.

---

Posledice i strukturni izazovi

---

Kumulativni efekti ovih procesa uključuju:

• Slabljenje digitalnog suvereniteta smanjenu sposobnost društava da upravljaju sopstvenim digitalnim prostorom
• Produbljivanje globalnih neravnoteža jasnu podelu između „digitalnih centara“ i „digitalnih periferija“
• Rizik kulturne homogenizacije prilagođavanje lokalnih identiteta logici vidljivosti globalnih platformi

---

Kritički odgovori i mogući pravci delovanja

---

Razumevanje digitalnog neokolonijalizma ne podrazumeva odbacivanje tehnologije, već razvoj kritičkog odnosa prema njenim strukturama.

Među relevantnim pravcima delovanja izdvajaju se:

• jačanje lokalne i regionalne digitalne infrastrukture i javnih digitalnih dobara
• razvoj regulatornih okvira za zaštitu podataka i platformsku odgovornost
• unapređenje digitalne pismenosti koja uključuje razumevanje političke ekonomije tehnologije

---

Zašto ne volim društvene mreže?

---

Kada globalne platforme oblikuju informacione tokove, ekonomske modele i kulturne obrasce u manjim ili zavisnim društvima, lokalna autonomija slabi. Pravila se često postavljaju izvan konteksta zajednica na koje najviše utiču. Time digitalna infrastruktura postaje i instrument moći.

---

Napomena: Ovi obrasci opisuju moguće načine na koje se digitalne platforme i narativi mogu koristiti u međunarodnim odnosima, ali ne znače da su sve prekogranične inicijative ili tehnološke inovacije nužno manipulativne. Cilj je da se istakne širi kontekst u kome informacije cirkulišu, kako bi se globalne teme posmatrale pažljivije i sa više slojeva razumevanja.

Alek.B.