Generisanje „autentičnog“ sadržaja u velikim količinama

---

PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA

11. AI-POJAČANE MANIPULACIJE

---

Jedan od ključnih izazova savremenog digitalnog okruženja dodatno je oblikovan razvojem generativne veštačke inteligencije: kako razlikovati sadržaj koji potiče od ljudskog autora od sadržaja koji je mašinski proizveden.

Raniji oblici automatizovanog teksta: poput spam komentara ili članaka niske vrednosti; često su se mogli prepoznati po gramatičkim greškama, neprirodnom ritmu ili sadržajnoj neusaglašenosti. Savremeni generativni modeli velikog obima, ove se granice u velikoj meri brišu.

Takvi modeli projektovani su da proizvode tečan, gramatički ispravan i kontekstualno prilagođen tekst koji može ubedljivo oponašati različite stilove pisanja. Posledica toga nije nužno „bolji argument“, već mogućnost masovne, prilagodljive i kontinuirane proizvodnje sadržaja koji se predstavlja kao ličan, autentičan ili stručan.

---

Od ubedljivog teksta do umetnutog narativa

Mehanizam

---

Suštinska promena koju AI uvodi ne leži u samoj logici poruke, već u njenoj skalabilnosti i prilagodljivosti. Dok su se tradicionalne kampanje dezinformacija oslanjale na ponavljanje ograničenog broja poruka, generativni modeli omogućavaju znatno sofisticiraniji pristup:

• Generisanje jedinstvenih varijacija
  Umesto identičnog teksta, AI može proizvesti stotine ili hiljade sadržajno sličnih, ali jezički različitih objava: komentara, postova ili članaka; koji prenose istu osnovnu poruku. Ovakav pristup otežava detekciju koordinisanih kampanja koje se oslanjaju na prepoznavanje ponavljanja.
• Imitacija lokalnog i zajedničkog konteksta
  Modeli mogu biti trenirani ili usmeravani na jezik, reference i obrasce ponašanja specifičnih online zajednica. Rezultat je sadržaj koji deluje kao da dolazi od „nekoga iznutra“, čime se aktivira psihološki mehanizam homofilije: sklonost da više verujemo onima koje doživljavamo kao slične sebi.
• Održavanje privida dijaloga
  AI sistemi mogu generisati ne samo početni sadržaj, već i odgovore, potpitanja i međusobne replike više naloga. Time se stvara iluzija organskog razgovora i širokog angažmana, iako iza njega ne stoji stvarna zajednica.
• Adaptivno ciljanje publike
  U kombinaciji sa analitikom i podacima o reakcijama korisnika, generisani sadržaj može se iterativno prilagođavati: pojačavajući poruke koje izazivaju veći emocionalni ili ponašajni odgovor. Na taj način manipulacija postaje proces, a ne jednokratna poruka.

---

Ciljevi i eksploatacija psiholoških ranjivosti

---

Cilj ovakvih praksi često nije neposredno uveravanje u jednu konkretnu tvrdnju, već dugoročnije oblikovanje informacionog okruženja:

• Zasićenje prostor 
  (flooding) Velika količina prividno legitimnog sadržaja može potisnuti relevantne i proverene izvore, čineći određeni ton ili narativ dominantnim bez formalne zabrane drugih glasova.
• Iluzija većinskog stava
  Masovno generisani komentari, ocene ili reakcije stvaraju utisak široke podrške, oslanjajući se na socijalni dokaz kao heuristiku za donošenje odluka.
• Erozija zajedničkih kriterijuma procene
  Kada se susrećemo sa velikom količinom formalno kvalitetnog, ali sadržinski problematičnog teksta, može doći do slabljenja poverenja u sopstvenu sposobnost procene. U literaturi se ovaj efekat povezuje sa pojavom epistemičke rezignacije: povlačenja iz aktivnog traženja istine zbog osećaja da je razlikovanje pouzdanog od nepouzdanog postalo previše zahtevno.

---

Šta čini ovaj sadržaj „autentičnim“, a ne samo tehnički kvalitetnim?

---

Ključna razlika leži u nameri i atribuciji. AI-generisani sadržaj koji je transparentno označen i korišćen kao alat za podršku kreativnosti, analizi ili produktivnosti ne predstavlja manipulaciju sam po sebi.

Manipulativni karakter nastaje kada se takav sadržaj:

• lažno pripisuje stvarnim ili izmišljenim ljudskim identitetima,
• koristi za oponašanje ličnih iskustava, emocija ili uverenja radi izgradnje lažnog kredibiliteta,
• proizvodi sa ciljem obmane, eksploatacije ili sistematskog narušavanja informacione sredine.

---

Prilagođavanje novom informacionom okruženju

---

U uslovima široke dostupnosti generativnog AI-a, klasična medijska pismenost mora se proširiti u pravcu AI pismenosti. To podrazumeva prihvatanje činjenice da tečnost, stil i uverljiv ton više nisu pouzdani pokazatelji ni istinitosti ni ljudskog autorstva.

Korisna pitanja koja možemo postaviti sebi uključuju:

• Koju emociju ovaj sadržaj aktivira?
  Da li snažna emocionalna reakcija može umanjiti moju kritičku procenu?
• Mogu li tvrdnje nezavisno da proverim?
  Postoje li pouzdani izvori van same platforme?
• Koja je moguća namera?
  Da li se sadržajem nešto prodaje, polarizuje publika ili gradi narativ bez jasnih dokaza?

---

Zašto ne volim društvene mreže?

---

AI omogućava brzo stvaranje uverljivog teksta, slika i videa koji deluju kao lična iskustva stvarnih ljudi. Količina takvog sadržaja otežava razlikovanje iskrenog izraza od automatizovane produkcije. Poverenje se tada troši brže nego što može da se izgradi.

---

Napomena: Ovi obrasci opisuju moguće zloupotrebe AI tehnologija u digitalnom okruženju i ne znače da je svaka primena veštačke inteligencije štetna. AI ima i brojne korisne primene, ali razumevanje rizika pomaže odgovornijem korišćenju i razvoju ovih sistema.

Alek.B.